Toshkent: Sharq, 2008. — 411 s. «Usta va Margarita» romani g‘aroyib binosining bunyod etilishida Bulgakov iste’dodining bu uch turi bab-baravar yoinki deyarli bab-baravar xizmat ko‘rsatdi. Ularning har jihatdan chatishib, yagona daryo oqimiga qo‘shiluvi asarning eng yaxshi sahifalarini tashkil qilgankim, bu ayni vaqtning o‘zida nafaqat romanning, umuman olganda Bulgakov badiiy...
Toshkent: Yangi asr avlodi, 2015. — 296 b. — ISBN 978-9943-27-234-7. Jahon adabiyoti hikoyachiligini mashhur rus yozuvchisi Anton Chexov ijodisiz tasavvur qilish mushkul. XIX asrning so‘nggi choragida rus kitobxonlari e’tirofiga sazovor bo‘lgan yozuvchi hikoyalari XX asrning dastlabki yillaridayoq o‘zbek kitobxonlariga taqdim etildi. Abdulla Qodiriy va Cho‘lpon ham tarjima...
Toshkent: Yangi asr avlodi, 2015. — 240 b. Mixail Lermontovning «Zamonamiz qahramoni» qissasi o‘quvchini haqiqatda o‘ylatadi. Asar insoniy munosabatlar – do‘stlik, muhabbat, sadoqat va xiyonat, axloq qoidalari ustiga qurilgan. Bosh qahramon – Zamonamiz qahramoni, ya’ni Pechorin ijobiy obraz emas, ammo uning aniq bir xislatini odamiylikdan mutlaqo yiroq, deb baholashimiz ham...
Тошкент: Шарқ, 2008. — 408 б. «Уста ва Маргарита» романи ғаройиб биносининг бунёд этилишида Булгаков истеъдодининг уч тури баб-баравар ёинки деярли баб-баравар хизмат кўрсатди. Уларнинг ҳар жиҳатдан чатишиб, ягона дарё оқимига қўшилуви асарнинг энг яхши саҳифаларини ташкил қилганким, бу айни вақтнинг ўзида нафақат романнинг, умуман олганда Булгаков бадиий сўз санъатининг улкан...
Тошкент: ЎзССр давлат бадиий адабиёт нашриёти, 1959. — 398 б. “Ўлик жонлар” – ёзувчининг суюмли асари. Гоголнинг ўзи бир дўстига ёзган мактубида “Агар бу асарни кўнгилдагидек ёзиб тамомласам, у вақтда... нақадар зўр, нақадар оригинал бир сюжетни кўрасиз. Нақадар ранг-баранг бир тўдани кўрасиз! Унда бутун Русия намоён бўлади” дейди. Асар қаҳрамони Чичиков ёмон одам эмас. У...
Тўрт қисмдан иборат роман. — И. Ғафуров тарж. — Тошкент: Адабиёт ва санъат нашриёти, 1981. — 656 б. Бу фавқулодда буюк асарнинг қаҳрамони князь Мишкин улуғ бобомиз Алишер Навоий яратган Мажнун сиймосига жуда ўхшайди. Князь Мишкин худди Мажнун каби ишқ мубталоси, худди Мажнун каби ошуфта, доно, олижаноб вa садоқатли... Унинг қалбида беҳад гўзал интилишлар ва инсоний теран...
Тошкент: Yosh kuch, 2019. — 480 б. Ўзбек китобхонларига тақдим этилаётган бу роман улуғ рус ёзувчиси Ф.М. Достоевскийнинг энг йирик асарларидан бири. Адиб рус подшоларининг пойтахти бўлган Петербург шаҳрининг энг қашшоқ, бахтсиз фуқаролари ҳаётини тасвирлайди, уларнинг олийжаноблигини, золим княз Валковский каби катта ер эгаларининг бераҳм, очкўзлигини чуқур бадиий воситалар...
Шеърлар. Эркин Воҳидов таржимаси. — Тошкент: Янги аср авлоди, 2007. — 35 бет. Персидские мотивы. На узбекском языке. Сергей Есенин рус адабиётида ўзига хос ўрин тутадиган, ҳассос шоир. Ўз вақтида баъзи адабиётшунослар уни Пушкин билан ҳам тенглаштирганлар. Ўзбек китобхонларига шоирнинг кўркам манзарали ёруғ мажозлари яхши танишдир. Мазкур китобни олдинги нашрлар асосида қайта...
Роман. — М. Мирзоидов таржимаси. — Тошкент: Адабиёт ва санъат нашриёти, 1978. — 352 б. Совет ҳокимияти барпо қилингач, одамлар гўё элакдан ўтказилгандек, capaги саракка, пучаги пучакка ажралди. Саралари янги совет тузумига ҳалол хизмат қила бошлади. Пучаклари эса ўзини ҳар қаёққа ташлаб, ҳаром-хариш йўл билан тирикчилик ўтказиш пайига тушди. Бундайлар шу даражага бориб етдики,...
Роман. — М. Ҳакимов таржимаси. — Тошкент: Адабиёт санъат нашриёти, 1978. — 352 6. Машҳур рус совет ёзувчилари Илья Ильф билан Евгений Петровнинг «Ўн икки стул» номли ушбу ҳажвий романи совет адабиётининг классик асарлари жумласидандир. Бу романда сиз жавоҳир пайига тушган Остап Бендернинг қизиқ-қизиқ саргузаштлари, кулгили воқеалар, ибратли ҳoдисалар билан танишишингиз мумкин....
Ношир келтирилмаган. Лермонтовнинг шоҳ асари бўлмиш «Замонамиз қаҳрамони» романида ҳам жамият ва шахс муносабатлари асосий ўринни эгаллайди. Ундаги бош қаҳрамон Печоринни Оврўпа адабиётидаги машҳур бадиий қиёфалар тизимининг давоми дейиши мумкин: Шатобрианнинг Ренеси, Гётенинг Вертери, Байроннинг Дон Жуани, Бальзакнинг Растиньяки, Пушкиннинг Онегени унинг салафларидир. Печорин...
Рус тилидан Ойбек таржимаси. — Шеърий роман. — Ташкент: Янги аср авлоди, 2014. — 224 б. — ISBN 978-9943-27-259-0. А.С.Пушкин жаҳон шеъриятини янги тараққиёт босқичига кўтарган, асарлари дунё халқлари тилларига таржима қилинган ва ҳамон севиб ўқилаётган Фирдавсий, Низомий, Навоий, Байрон, Гёте сингари буюк шоирлар сирасига киради. Унинг китобхонларни ҳам, мутахассисларни ҳам...
Тошкент: Янги аср авлоди, 2014. — 224 б. А. С. Пушкин жаҳон шеъриятини янги тараққиёт босқичига кўтарган, асарлари дунё халқлари тилларига таржима қилинган ва ҳамон севиб ўқилаётган Фирдавсий, Низомий, Навоий, Байрон, Гёте сингари буюк шоирлар сирасига киради. Унинг китобхонларни ҳам, мутахассисларни ҳам ҳайратга солиб келаётган шеърий даҳоси "Евгений Онегин" асарида ўзининг,...
Ношир келтирилмаган. – 85 б. „Капитан қизи“ — рус шоири ҳамда ёзувчиси Александр Пушкин қаламига мансуб қисса. Илк бор 1836 йил „Современник“ журналининг тўртинчи сонида чоп этилган. Журналда муаллифнинг исми кўрсатилмаган. Китоб ўлароқ 1837 йил нашр қилинган. Қиссада 1773-1774 йилларда бўлиб ўтган Пугачев қўзғолони ҳақида ҳикоя қилинади. „Капитан қизи“ рус адабиётида реализм...
Роман. — Тошкент: Ёш гвардия, 1973. — 339 б. 1945 йил баҳор фасли. Улуғ Ватан урушининг охирги кунлари. Фашизм ӯлим ёқасида ётибди, аммо кураш тугаганича йӯқ. Даҳшатли, шиддатли кураш ҳали давом этмоқда. Гитлерчилар Германиясининг сӯнгги кунлари. Ана шундай вазиятда душман уясида иш кӯрган совет разведкачиси Максим Исаев ҳақида ҳикоя қилинади ушбу романда. Совет разведкачиси...
Тошкент: Янги аср авлоди, 2019. — 480 б. — ISBN 978-9943-27-775-5. Muallif «Bahorning o‘n etti lahzasi» romanining uzviy davomi bo‘lgan o‘zining yangi «Tirik qolish buyurilgan» deb nomlanuvchi asarida gitlerchilar reyxining o‘lim oldidagi talvasasini, fashizm peshvolarining o‘z hayotlarini saqlab qolish yo‘lida har qanday qabihlikdan ham toymay qilgan behuda urinishlarishni...
Тошкент: Ғофур Ғулом, 1967. — 455 б. Таниқли рус классик ёзувчиларидан бири Иван Сергеевич Тургенев ўз асарларида оддий халқнинг турмуш тарзини, табиат манзараларини чизишда ноёб қобилиятини намоён этиб, кенг китобхонлар оммасининг эътиборига сазовор бўлган. Унинг маҳорат билан ёзилган ҳикоя, қисса ва романлари ўзининг беқиёслиги билан ўқувчини ҳайратга солади.
Тошкент: Ўзбекистон ССР Давлат Нашриёти, 1948. — 254 б. «Оталар ва болалар» романи рус адабиётшунослигида Тургенев ижодининг чўққиси сифатида талқин этилади. Мазкур асарда рус воқелиги, Тургенев нинг бошқа асарларига қараганда, айниқса, кенг қамраб олинган.1861 йилда креспостнойлик ислоҳотининг ўтказилиши рус жамиятини иккига ажратиб юборди. Чор генераллари ва аристократларидан...
Тошкент: Ёш гвардия, 1978. — 82 б. Фонвизин 1781 йилда ўз ижодиятида энг муҳим ўрин эгаллаган "Думбул бойвачча" комедиясини яратди. Аср рус адабиётининг энг юксак бадиий муваффақияти ҳисобланган бу асарни Пушкин ва Белинский "халқ комедияси" деб атадилар ва рус реалистик адабиётининг энг ёрқин намоёндалари бўлмиш А. С. Грибоедовнинг "Ақллилик балоси" ва Н.В. Гоголнинг "Ревизор"...
Тошкент: Ўзбекистон ССР Давлат адабиёт бадиий нашри, 1957. — 673 б. Буюк рус ёзувчиси А.П. Чеховнинг Танланган асалари тўпламига адибнинг “Чиновникнинг ўлими”, “Шум бола”, “Справка”, “Семиз ва ориқ” ва шу каби 60 дан зиёд ҳикоялари ўрин олган. Ўқинг ва завқланинг!
Тошкент: Ёш гвардия, 1964. — 53 б. Ёзувчининг сўнгги асарларидан бири — «Инсон тақдири» (1957) ҳикоясида уруш даҳшатларини бошидан кечирган кишининг бой ва гўзал руҳий олами катта маҳорат билан ифодаланган.
Комментарии